Doručak nije ni obavezno “najvažniji obrok” za svaku osobu, ni obrok koji treba proglasiti neprijateljem. Uticaj preskakanja doručka zavisi od ukupnog načina ishrane, zdravstvenog stanja, rasporeda, sna i toga šta osoba jede tokom ostatka dana.
Šta znamo iz istraživanja?
Opservacijske studije često pronalaze vezu između redovnog preskakanja doručka i većeg rizika od nekih nepovoljnih zdravstvenih ishoda. Takve studije, međutim, ne mogu dokazati da je upravo preskakanje doručka uzrok. Ljudi koji ga preskaču mogu se razlikovati i po pušenju, kretanju, snu, radnom vremenu i drugim navikama.
Meta-analiza kohortnih studija iz 2024. pronašla je povezanost s većom smrtnošću, ali je sigurnost dokaza ocijenjena kao niska ili vrlo niska. Pregled kratkotrajnih kontroliranih ispitivanja iz 2020. nije pokazao jednostavno pravilo: preskakanje je kod nekih učesnika bilo povezano s manjom tjelesnom masom, ali i s blagim porastom LDL holesterola. Potrebna su kvalitetnija i dugotrajnija istraživanja.
Kada doručak može imati smisla?
Ako vam doručak pomaže da budete siti, koncentrirani i da tokom dana birate kvalitetniju hranu, slobodno ga zadržite. Dobar obrok može sadržavati izvor proteina, povrće ili voće, cjelovite žitarice i nezasićene masti. Slatko pecivo i zaslađeno piće nisu automatski “zdravi” samo zato što se jedu ujutro.
Kada je potreban oprez?
Osobe s dijabetesom, trudnice, djeca, osobe koje uzimaju lijekove povezane s obrocima, kao i osobe s poremećajima ishrane, ne bi trebale uvoditi post ili preskakanje obroka bez stručnog savjeta. Ako preskakanje izaziva vrtoglavicu, slabost, drhtavicu ili prejedanje kasnije tokom dana, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom.
Zaključak
Ne postoji univerzalan sat koji odgovara svima. Važniji su kvalitet i ukupna količina hrane, redovnost koja vam odgovara i zdravstveni kontekst. Jedan obrok sam po sebi ne određuje zdravlje.
Izvori
- Meta-analiza preskakanja doručka i smrtnosti (2024)
- Sistematski pregled kontroliranih ispitivanja (2020)
